Dan nakon porođaja – da li ste znale šta vas čeka

U poslednje vrijeme školice za trudnice postaju sve popularnije i hvala onom ko ih je izmislio. Zaista se buduće majke o svemu informišu, pa za porođaj pripreme, kako psihički, tako i fizički. 

Osim teorijske pripreme, rade se i vježbe za trudnice koje ojačaju tijelo, pripreme ga za porođaj i samim tim sam porođaj učine lakšim. ( ako neko želi rado ću mu preporučiti školicu u koju sam išla).

O samom činu porođaja, koliko boli i kako se ponašati, slušamo i od drugih žena koje su to već prošle. Međutim, niko, ali baš niko, bar meni, nije pričao koliko je užasan dan nakon porođaja, koliko si loše i koliko te sve boli, koliko si izmorena. Da li zato što se to brzo zaboravi, beba je tu, pa i ne misliš na sebe, ne znam. Ali znam da ja taj dan ne mogu lako zaboraviti i kod ponovnog porođaja bih se plašila tog dana posle, ne porođaja.

Doduše, ja sam se porodila uz epidural, na porođaju sam uživala, pa su muke došle kasnije ☺. Neko mi kaže da je to cijena epidurala, da nisam osjetila bol porođaja, pa mi ovaj djeluje katastrofalno. Možda i jeste, ne znam. Baš me zanima šta ćete reći vi koje ste se prirodno i bez epidurala porodile, da li zaista toliko boli. Za carski rez znamo da boli rana, jako.

Možda je neko i govorio da boli rana, a ja, kao i svaka druga žena, nisam to registrovala nego se interesovala samo za porođaj, kojeg se svi boje. A ako mi je neko i govorio, to je spomenuo onako usput, bez detaljnije analize, jer da je tako bilo, zapamtila bih sigurno. 

Imala sam epiziotomiju (koju kod nas i dalje rade skoro svim ženama) i čim je popustilo djelovanje epidurala, rana je počela da boli. Užasno, mnogo! I ne samo rana, sve oko rane, stomak, leđa. Ne možeš otići u WC, a moraš. Beba leži pored mene, a ne mogu mu ništa, samo ga onako gledati. Čak nisam mogla ni ustati da ga normalno uslikam (a svi traže sliku ☺). Sva tri ona dana provedena u bolnici nisam mogla spavati, em od bolova, em od iscrpljenosti. A koliko je tek mnogo krvarilo (ni to nisam očekivala u tolikoj količini). Bolovi su trajali oko sedam dana, s tim da je svakog dana bilo malo lakše. Sjediti nisam mogla, kako treba, skoro mjesec dana.

Elem, hoću reći, ubuduće kad pripremate trudnice na ono što ih čeka na porođaju, pripremite ih i na ono što ih čeka nakon toga, da se i za to pripreme i da znaju da i taj bol moraju da "pregrme". Da se i za dan posle pripreme psihički za ono čuveno „mora da boli“ kako se stalno govori za porođaj. Možda lakše podnesu taj dan.